branislav živanović stihovi

Branislav Živanović — probrani stihovi

*

Samo piroman i prorok vide pepeo kad i hartiju.

Jer svaka knjiga je urna, samouslužni kolumbarijum,

opklada sklopljena da bi se izgubila.

(Balada o opkladi)

 

*

Jednom dodirnut očima tekst postaje moj,

ali nikada do kraja osvojen.

Izgubiš manje ako učiniš nešto.

Izgubiš više ako učiniš ništa.

(Umetnost balansiranja)

 

*

dve reči se sretnu,

a da se prethodno nisu tražile,

i kasnije svi govore o tome.

(Lomača)

 

*

I cvetaće vatre u pogrešnim rukama u prah,

cvetaće knjige u vatri razrogačenih očiju, da ranjavaju

prste jezika što ne poznaje odomaćeni strah,

jer reči se ne plaše smrti reči koje smrt proganjaju.

(Farenhajt 451)

 

*

Ovaj jezik ne želi da umre:

na javnom čitanju,

pod lampom i lektirom jutra,

u pola reči zagrcnut,

u sinkopi,

poluritmu,

između četvrtina,

prekinut bespovratno,

zaustavljen u bezvremenu,

a večno budan za otkucaje sveta

pod zagrljajem

od kog pucaju rebra.

(Hiljadu radosti)


Iz pesničke knjige „Sidro” (2017)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *