Očekivalo bi se da sam u mesecu Sajma i samoizolacije pročitala više nego inače. Nisam, ali jesam kvalitetnije. Samo jedna knjiga s ovog spiska ne zadovoljava kriterijume za smeštanje na policu omiljenih.



Jedna nit

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

Pročitala sam je za potrebe razgovora s autorkom na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu, inače bih to rado propustila. Sviđa mi se veza naslova i minijatura u priči. Sviđa mi se tretman obodnih likova. Sve ostalo je ‘nako.


Po šumama i gorama

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

Roman čiji naslov peva zahteva naročit ritam disanja za potpuno razumevanje, za čitanje s uživanjem. Početak je naporan iako su misli lepe i valjano sročene; tik pred odustajanje videla sam da je namerno — svaki početak planinarenja je takav, dok se ne usaglase um, noge i tlo. Ovakav odnos svih čitalaca (svih s kojima sam razgovarala o knjizi) prema prvim i poslednjim stranama zaokružen je jednom od završnih rečenica:

 

„Tek sad taj hod pokazao je puni smisao, bio je monoton, ali pouzdan i mnogo manje je umarao.”


Burleska Gospodina Peruna Boga Groma

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

„Stvoriti svet da bi se prisustvovalo njegovom stvaranju. Uzeti bivstva i odnose vasionske; uzeti samo bivstva i pustiti da se po nekom novom odnosu, neodoljivo, neumitno stvori nova vasiona, nova neka realnost. Drukčija, ali iste vrednosti kao ona stara.”

 

„Sve se iznova ili pre vremena zbi u isti mah.”

 

Knjiga i po.


Yugoslav

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Milica (@misswoolfkd) on

„Svi smo pomalo bili tamo gde smo želeli da budemo”, „dom je sloboda i ribanje kade”, naši su (s)e voleli (uz) muziku „napravljenu za veliku zemlju”, nema rečenice koju ne bih podvukla i onda pročitala naglas, ali glas je pored mora zemlje mojih roditelja, u ustima rđa i so.

 

„Hoću da sam negde drugde, dok ne budem na nekom trećem mestu. I gledaš kako oštre ivice građevina iz vodiča, ali uživo i stvarno, seku nebo. Tvoje su noge nabubrele, i tvoje vene u njima, kao Arno, i Dunav, i sve što zamišljaš. Ali ne odeš, umreš. Kao da si bio, ako si ikad živeo, bio si, prisustvovao svetu na kome su bile Toskana i sve baletanke sveta, može i tako. Dobrim danima kad razmisliš, može i tako. U onima koji nisu dobri ionako ne valja ništa, ni nebo nije onako toskansko, vedro a bizarno, kao da je neko namerno naslikao nadrealni pejzaž.”

 

„Tjentište, da zaplačeš, setiš se svih njih, pomisliš, teška je istorija, a zatim otpakuješ sendvič, koliko se njih borilo da bi ti otvorio sendvič u celofanu i srknuo sok.”

 

Uglavnom — Vučković, Grabovac, Bodirogić, Stupar Trifunović, Popov Miletić… 2019. je stvarno bila godina oporavka jugoslovenske književnosti. Jezik Ane Vučković golica nepca kao što to ume Vasko Popa; straši ciljanom razigranošću. Teme koje takvim jezikom boji večite su, ni troš(e)ne ni zamrznute. „Toliko se na ovakvom svetu moglo”, lepo u pogovoru kaže Srđan Srdić.


Frankenštajn

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on


U razvoju čudovišta (koje je karikatura Viktora samog) prikazan ubrzani razvoj ljudske rase od nastanka do vremena pisanja. Ja : priroda; ja : društvo; ja : ja.

 

„Ko sam ja? Šta sam ja? Odakle sam došao? Kakva je moja budućnost? Stalno sam ponavljao ova pitanja, ali nisam bio u stanju da nađem odgovor na njih.” (čudovište)

 

„Nijedno stvorenje nije nikad bilo nesrećno kao ja; tako užasan događaj jedinstven je u ljudskoj istoriji.” (Viktor Meni Je Najteže Frankenštajn)

 

Prezabavno mi je kad Volton, pripovedač, progovori samouverenim glasom Meri Šeli, npr. da je Viktorova priča „najčudnija priča koju je ikad mašta stvorila”.


Between the Acts

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

“He put down the paper, and they all looked at the sky to see whether the sky obeyed the meteorologist. Certainly the weather was variable. It was green in the garden one moment; grey the next. Here came the sun – an illimitable rapture of joy, embracing every flower, every leaf. Then in compassion it withdrew, covering its face, as if it forebore to look on human suffering.”

 

Što bi rekla Gina Linetti, the English language cannot fully capture the depth and complexity of my thoughts nakon čitanja ove knjige.



A kako je prošao vaš čitalački mart? I da li ste čitali išta s mog spiska? Kako vam se dopalo?

One thought on “Pročitala sam u martu

  1. Šta je bre ovo, gde su komentari? 😀 I meni je Yugoslav na listi od kako sam videla da je knjiga objavljena. Drago mi je da ti se svidela, nadam se da će se neka od pomenutih naći na našem spisku 🖤

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *