Ode 2019. godina brže no ijedna pre nje, a ja sam pročitala 110 knjiga od zamišljenih 65. Kao i u prethodnim izborima za 12 najknjiga, u obzir dolaze samo one prvi put pročitane minule godine, a navodim ih redosledom kojim preporučujem da se čitaju: 12 knjiga za 12 meseci.
Naslovna fotografija izvučena je, prikladno, baš iz 12. epizode „Ljudi Novog Sada”, koju možete pogledati ovde:



Januar

 

Gajba

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

 

Red je godinu započeti realno, u svetlu (nenamerna pošalica od koje sad ne odustajem) australijskih i južnoameričkih požara, ali uz kap-dve optimizma ili bar nade da će nam planeta preživeti. Otud i podsećanje na YA (omladinski) distopijski roman Aleksandra Gubaša koji prikazuje — kako čudno piše ‘predskazuje’ — blisku budućnost.

 

(Letnji je raspust 2053. godine, tehnologija je promenila oblike komunikacije, ali ‘naš’ svet je još tu negde, ispod filterâ. Sin nestale istraživačke novinarke za 16. rođendan dobija opremu za snimanje i ne-sasvim-namerno skreće njenim putem. Ostalo što bih rekla verovatno bi se svrstalo u spojler.)

 

Ako me nešto ne ubije, trebalo bi da doživim leto iz romana. Nadam se i dalje u svom gradu, a ne u Gajbi.

 

Više o knjizi: na portalu Bookvar


Februar

 

Oko nule

 

„Ugledaš li svoju senku
na pustom proplanku, reći ćeš: Vidi, senka!
I senka tvoja postaće mahovina
koja ni ovde ni onde
nema oko čega da obraste.”

 

Slično utisku koji je ostavio roman „Kako upokojiti vampira” Borislava Pekića, ova pesnička knjiga obuzimala me je sporo, dugo nakon prvog čitanja radi pripreme ispita. Ana Ristović je nije ispevala za mene, nismo se instantpovezale, nisam išla okolo i čitala ljudima stihove koji mi znače. Ali ako životima posle nje ne mogu da uđem u svoju dečju sobu i svoje stare papuče koje me u roditeljskoj kući čekaju gde sam ih ostavila, bez odjeka „Ko će ti biti kriv”, i ako u pozadini svakog pokušaja objašnjavanja da nisam ona koja je odatle izašla zvoni ostatak pesme „Biti sentimentalan”, da li je knjiga zaista toliko ne-moja?

 

Više o poeziji Ane Ristović, kao i više njene poezije: čitajte na portalu Strane.ba, Cunterview, Libartes i u časopisu Polja.


Mart

 

Draga Idžeavele

 

Čimamanda Ngozi Adiči deklariše svoju drugu nefikcijsku knjižicu kao feministički manifest, ali umesto na krute tačke, deli ga na ‘predloge’ — svesna je da ne poznaje sve moguće identitete devojčice čijem je vaspitanju pismo namenjeno, te se drži onih aspekata koje sa svog mesta vidi.

 

Meni je koristila tako što mi je pokazala da je moj mehur neprozirniji nego što sam pre nje verovala, i podstakla me da preispitam svoje delovanje na limbo između prirode i društva. Nijedna knjiga na ovom spisku nema bonus muzičku preporuku, sem ove:

 

Slušajte Metric — Dreams So Real.

 

 

Više o knjizi: na Prerazmišljavanju i u časopisu Eckermann


April

 

Bio sam samo broj

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

 

Alberto Sed, koji je jedno vreme bio samo Jevrejin, a onda samo broj, da bi ponovo postao Alberto Sed, umro je 2019. godine. Njegova priča ostala nam je zahvaljujući Robertu Rikardiju, kao podsetnik da je simbol uvek simptom, a relativizacija saučesništvo.

 

Više o knjizi: na Prerazmišljavanju, kod Bezimene s komentarom, i kod Cyber Bosanke.


Maj

 

Hazarski rečnik

 

„Umrla je usmrćena istodobno slovima iz prošlosti i budućnosti.”

 

Hvala Miloradu Paviću što konačno, od kraja maja 2019. godine, imam odgovor na pitanje koju knjigu bih ponela na pusto ostrvo.

 

Više o knjizi: u Časopisu KULT


Jun

 

Dah stvari

 

Pesnički subjekt Vojislava Karanovića traži saučesnika u sumnji u postojanje sveta i apsolut zbilje kakvoj se učimo. Otvaranjem knjige pristajemo na test koji će odrediti u kojoj smo meri taj saučesnik. Do kraja rastresamo pojmove i granice, bivamo utešeni dopuštanjem da je sve što osećamo normalno, da je svet u redu i kada ga ne gledamo, kao bagrem pod prozorom, kao ritam udahni-trep-izdahni-trep-udahni.

 

Možda život jeste hrapavost kore koštice unutar zrna grožđa koje je svemir, možda je sve unutar nas i plavetnilo neba zapravo spoljašnja opna mozga, ali to ne znači da „napolju” ne postoji, već da pisanje poezije divno zakrivljuje stvarnost.

 

Stihove V. Karanovića možete čitati: na forumima Riznica srpska i Haoss, kao i u Sarajevskim sveskama i Poljima.


Jul

 

Ovo nije dom

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

 

Drugarice i drugovi, ali ponajviše drugarice, da nam je još ovakvih antologija, ne bismo dopuštale da nas ubede da smo same u izvan.

 

Više o knjizi nude: Milica magazin i Radnička komuna LINKS, a knjigu u pdf-u možete preuzeti sa sajta Rekonstrukcija ženski fond


Avgust

 

Sidro

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

 

Pesme Branislava Živanovića umereno su hermetične; potrebno je obrazovanje slično pesnikovom za raslojavanje stihova, što sam onomad napola zamerila Jelenkoviću, ali i dalje stoji da poezija ne mora biti narodska da bi valjala. Ponovljeno čitanje dalo je onaj osećaj koji imamo kada proveravamo da li je koštica kajsije ili žir dobar za sadnju – stihovi koji su izvukli ‘ocenu’ potonuli su i potvrdili se. U „Sidru” ima čas potmulog čas grubog aktivizma, razdraženo je i rastuženo i rezignirano, traži punu pažnju da bi uzvratilo magijom.

 

Za doupoznavanje poezije B. Živanovića: posetite portal Zvona i nari 


Septembar

 

Sudbina i komentari

sudbina i komentari

 

Čudo od knjige. Haos i mera u velikoj priči. Radost u minijaturama.

 

Ne umem da sročim koliko mi je lepa odakle god da je otvorim, čitala je kao anamnezu istoriografije između nauke i umetnosti, ili kao roman o kracima sudbine, ili kao plejadu legendi od Dositeja do Korta Maltezea, kao lektiru ili razbibrigu. Suludo je dobra. Čitajte je i čitajte je opet.

 

Više o knjizi: pružaju Sarajevske sveske i Časopis KULT


Oktobar

 

Sabrana dela Aleksandra Ristovića

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

 

Nađe se i otac pored kćeri u najknjigama.

 

Aleksandar Ristović je, sem što je učestvovao u građenju drage mi pesnikinje Ane Ristović, pisao divno toplu poeziju za sve prilike i senzibilitete, i to ne zato što je pucao na prigodno i populističko, već tako što je sve mogućnosti poezije sadržao sam.

 

Bacite jabuku u vodu,

bacite štap i ogrtač u vodu,

skinite košulju, 

skinite čakšire i donje rublje,

bacite ih u vodu skoturane u zavežljaj,

 

i čitajte ostatak ove divotnosti.

 

Više o poeziji A. Ristovića: u pogovoru Tanje Kragujević


Novembar

 

Kako upokojiti vampira

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

Do same završnice ovog spiska nisam znala da će se Pekićeva knjiga naći na njemu. Čitala sam je još u januaru 2019, kada još nisam ni pomišljala da bi se moglo desiti da kažem „Konrad Rutkowski i ja — rod rođeni”. A u martu 2020. već mogu štampati majicu s tim natpisom.

 

Uglavnom, ovde je reč o bivšem gestapovcu koji kao turista odlazi u grad u kom je služio za vreme rata. Tamo se zatiče na otkrivanju spomenika otporu okupatoru, i prepoznaje da je na njemu prikazan kolaboracionista, koji je greškom rovite istoriografije upamćen kao heroj. To bude okidač za dotad pritajene mentalne slomove koje mi čitamo u pismima koja on šalje svom šuraku — istoričaru.

 

Interesantno je čitati Konradovu priču danas, kad se u različite saveze ulazi s namerom da se pojede izvesna količina fekalija (što kaže Mihaljević) kako bi se pobedilo kapitalnije zlo, i kad se ne zna i ne može znati granica između neophodnog popuštanja radi višeg cilja i prepuštanja bujici.

 

Više o knjizi: na Otvorenom kulturnom forumu


Decembar

 

Zov kukavice

zov kukavice

Strašno zabavna detektivska priča. Ima sve što žanr traži, ne dozvoljava skretanje pogleda, puni usta rečenicama. Uprkos obilnom guglanju kroz roman, sa stranica se oseća miris duvana i kože iz detektivskih kancelarija koje bi posećivala Loren Bekol.

 

Preporučujem da njome zatvorite čitalačku godinu ako „Pustolovinu božićnog pudinga” znate napamet, a želite poaroovski opuštajuć doživljaj zimskih praznika.

 

Više o knjizi: na blogovima Libromanija i Books and Lilies.



Da li ste čitali nešto od ovoga? Slažete li se s mojim (pr)ocenama?
Kojih 12 biste vi izdvojili iz svoje 2019. godine?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *