U oktobru sam samo rmbala na sve strane, što oko Razmene što na pravim poslovima, pa imam da prijavim samo četiri pročitane knjige. Dve su došle u najpravijim od mogućih trenutaka, dve sam bila zacrtala da pročitam, tri preporučujem.

Izvol’te, prijatno:


Čudesni oblaci

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

Godinama sam je kupovala i uzimala iz Razmene i zaboravljala da je imam na polici. Trenutno posedujem 3 primerka, različitih formata i izdavača. Već nakon 20 strana pomislila sam da nisam zaboravljala na nju, nego je ona izbegavala mene, da bi se u pravom trenutku otvorila: kad imam godine glavne junakinje, a ona život kakav sam ja, uz pomoć najboljeg prijatelja, izbegla. Po senzibilitetu i motivima, Fransoaz Sagan nalikuje na Slađanu Ninu Perković, pa je njenim čitaocima i preporučujem.


Obožavateljka

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Stsh’s Book Corner (@stshsbookcorner) on

Ako ste ikad svoju opsesiju nekim književnim delom/likom okarakterisali kao obožavanje u granicama normale, kao neki poterovci koje znamo, ovo je knjiga za vas. Da prevod nije kriminalan, uživala bih i više.


Zlostavljanje i druge ljubavne pesme

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on


Neujednačena zbirka, s dvocifreno dobrih pesama i nekoliko zanimljivo sročenih stavova o partnerskim i inim odnosima. Preporučujem da se proba; vreme provedeno u njoj neće biti izgubljeno ni ako vam se ne dopadne.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on


Belina (Priča o odrastanju čovečanstva #1)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Prerazmišljavanje (@prerazmisljavanje) on

„Priča o odrastanju čovečanstva” Nemanje Jovanova sastoji se iz tri knjige, a do sada su objavljene dve, „Belina” i „Tama”. Imala sam sto zamerki kad sam prvu knjigu pročitala prvi put, ali ostala mi je u nekom ćošku znatiželje, i kad je izašao nastavak, morala sam da se vratim marinskoj biološkinji Mirandi Ričardson i svemiru koji je dole. Ni drugo čitanje nije uspelo da me ubedi da je roman zapravo dobar. Nije. Ali priča ima neki neobjašnjiv magnetizam, i ja nastavljam da se borim protiv poriva da je svrstam u gilti pležr, jer ne verujem u tu klasifikaciju, ali ako bih verovala, najpre bi se „Belina” našla u kategoriji čitalačkih sagrešenja.


A vi – kako vaš čitalački oktobar? Da li ste zadovoljniji kvantitetom ili kvalitetom pročitanog?
Pišite ovde ili na mrežama, kao i uvek, sve me zanima!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *