Jakov Ignjatović – Večiti mladoženja

Svet se menja, ali Šamika u ženidbi ne.
Ignjatovićev humor je dobroćudan. On svoje junake oblači u rečenice tako da se ni najneznatniji ne mogu postideti. Čak i malograđanštinu sadržanu u satu koji se tek onda navija kada će gosti doći opisuje roditeljski blago.
Portret glavnog junaka je zanimljiviji od ostalih, jer postavlja granicu između “salonskog” i “ženskog” karaktera. Dakle falila je njemu muška crta, što se nikad oženiti ne može. Šamika bi, po iskustvu sa ženama, lako mogao da se čita kao homoseksualac, ali pisac ne dozvoljava takvo tumačenje neumorno nas uveravajući da mlađi sin Sofre Kirića nije ni muškarac. Iz udobnosti ovog veka, može se reći da Šamiki nedostaje karakter uopšte, a ne tek “muška crta”.
O najstarijem sinu i kćeri saznajemo kroz očev stav prema njima, što nam daje i značajan uvid u karakter gospodara Sofre. Osim što je najvažnijagodina u njegovom životu vezana je za devalvaciju novca (ni ženidba, ni rođenje nijednog deteta nisu dovoljno veliki događaji da zauzmu to mesto), Sofra u deci vidi samo naslednike, produžetak svog imena, imetka i poslovanja, i posle Sofijine smrti gubi svaku vezu sa njima kao članovima porodice.
Sporedni likovi su naslikani podjednako brižljivo, i to je jedna od meni najdražih odlika ovog romana. Ignjatoviću se često zamera na nedoslednosti ugrađenju priče, ali ja smatram da se istorija poput ove i nije mogla napisati “dosledno”. Stil je “drugačiji”, sakat kao i većina junaka. Primeren je radnji, i zato dobar.
Reakcije na poslednju rečenicu nizale su se u vidu upitnika i uzvičnika i zauzele celu zadnju koricu knjige*. Ovde ih prenosim neizmenjene.
Nije postidno!
Zašto baš ovakav kraj? Ruga mu se (dobroćudno, da, ali ipak) od početka, da bi na kraju rekao da taj način života “nije postidan”.
Nije postidno živeti sebe?
Nije postidno prekršiti obećanje koje utamničava?
Nije postidno do smrti ostati svoj iako sam?
Nije postidno – šta?
Na šta je tačno mislio? I od koga ga brani tom rečenicom? Od ljudi poput njegovog oca i brata, “muških” ljudi? Od prezira drugačijih, kojih na svetu ima više?
Verovatno. Kao da im pod nos potura: “Vidite, on je živeo kako je jedino mogao, kako je po prirodi morao da živi. Pogledajte njegovu pravu vrednost, pa svoju. Probajte da mu se rugate sad”.  On zaslužuje poštovanje baš takav, ne uprkos osobinama koje ga izopštavaju, već zbog njih.
Šamika je do kraja priče i autora uspeo da privoli svojoj istini. Zato biti “večiti mladoženja” nije postidno.
Najbolje prikazan lik: (Ako izuzmemo Šamiku) Sofra
Najdraži lik: Čamča nije idealizovan kao Sofija, pa je zato lakše vezati se za njega. (On nikad nije išao običnim putem već stranputice.)
Uz čitanje slušati: Nešto valceroliko.
_________
* Knjiga je moja i može mi se. Osuđuj dok ‘oćeš.

 

0 thoughts on “Jakov Ignjatović – Večiti mladoženja

  1. Bonjour BeÃnti.Moªme si la première corde est mal accordée, les autres sont accordées par rapport à la première avec cette méthode.Ce n’est pas du La 440 mais ça sonne juste@ bientôt

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *